Nažalost se još uvek susrećemo sa predrasudom da se na psihoterapiju ili psihološko savetovanje odlazi samo onda kada smo etiketirani kao "ludi".
I nažalost nas ova predrasuda često sprečava u prevazilaženju datih problema za koje sami ne iznalazimo rešenje. Već smo svesni svi da kad nas boli zub idemo kod zubara, kada zaboli želudac idemo kod lekara, dakle brinemo o svom fizičkom zdravlju. Takav pristup treba da imamo i kada pristupamo temi mentalnog zdravlja ili psihičkog blagostanja. Takođe, brinemo i o svojoj duhovnoj dimenziji, molimo se, svako na svoj način, ili odlazimo kod duhovnika na ispovest. U redu je potražiti pomoć kada nešto ne umemo da uradimo sami, a niko od nas nije svemoguć, niti je realno očekivati od sebe da sve sami radimo. Mi smo suštinski društvena, socijalna i altruistička bića i učimo jedni od drugih. Na savetovanje odlazimo kada:
- ♦ Kada imamo konflikt sa partnerom
- ♦ Kada ne spavamo mirno
- ♦ Kada imamo problem sa regulacijom besa
- ♦ Kada osećamo usamljenost
- ♦ Kada se mnogo bojimo
- ♦ Kada imamo problema na poslu sa šefom
- ♦ Kada ne umemo da donesemo valjane odluke
- ♦ Kada imamo strah od gužve
- ♦ Kada doživimo fizičko nasilje
- ♦ Kada doživimo seksualno nasilje
- ♦ Kada smo doživeli gubitak bliske osobe da adekvatno odtugujemo gubitak
- ♦ Kada neumereno jedemo ili pijemo
- ♦ Kada osećamo kao da smo u zastoju
- ♦ Kada želimo da naučimo veštine zdrave komunikacije
- ♦ Kada želimo da naučimo socijalne veštine
- ♦ Kada želimo da naučimo da budemo asertivni
- ♦ Kada želimo da naučimo kako da regulišemo emocije
Niti jedan od ovih pobrojanih razloga ne čini nas "ludima", ali nas nažalost iracionalno uverenje da psihološku podršku traže samo slabe i "lude" osobe kontinuirano sprečava da na adekvatan način rešimo date nam životne situacije ili da poboljšamo kvalitet života.
I mi psiholozi, koji profesionalno pristupamo našoj profesiji, takođe imamo psihologe kod kojih odlazimo kada imamo ličnih ili poslovnih poteškoća. To je naša lična i profesionalna odgovornost.
Malo ćemo se našaliti kako bi smo zaokružili temu: Onda su i psiholozi "ludi" jer redovno idu kod psihologa!
Individualni rad počinje stvaranjem poverenja i uzajamne saradnje između Vas i savetnika. Do postizanja cilja dolazimo zajedničkim radom tokom kojeg su savetnik i klijent u ravnopravnoj poziciji - "Ja sam Ok, ti si Ok". Savetnik Vam na raspolaganje stavlja svoje znanje i veštine kako biste razbudili motivaciju i svoje potencijale. Osvešćivanje vlastitih snaga je osnovni preduslov za postizanje promene u ličnom razvoju.
Anksioznost
Anksioznost:
Teskoba ili anksioznost je vrsta strepnje koju osećamo kada procenjujemo da naša celokupna životna situacija prevazilazi naše sposobnosti.
Jedan od čestih razloga za osećanje " unutrašnje" anksioznosti jeste da se nalazimo u hroničnom unutrašnjem konfliktu koji se tiče nečega što nam je važno. Kada dugo vremena nismo u stanju da nešto važno odlučimo, pojavljuje se osećanje anksioznosti kao signal da je u datom aspektu zaustavljen lični razvoj. Anksioznost je dvostruko neprijatna. Prvo što je neprijatna sama po sebi, a drugo, kada je doživljavamo neprijatno nam je što ne razumemo šta nam se događa i na šta u stvari reagujemo. Upravo zbog te njene neodređenosti, anksioznost je veoma mučno stanje za nas, tako da pribegavamo konkretizaciji anksioznosti time što je naknadno pogrešno povezujemo sa određenim objektom ili situacijom (fobija), ili sa bolešću, interpretirajući je kao strah od određene bolesti. Osnovni razlog što i klijent i terapeut teško mogu da anksioznost povežu sa nekom specifičnom situacijom ili objektom, leži upravo u tome što je kontekst anksioznosti – životna situacija – sam po sebi, veoma uopšten i zbog toga apstraktan. Zato je mnogim ljudima teško da shvate da upravo " životna situacija" jeste kontekst u kojem se pojavljuje anksioznost. Kada se bojimo da se nećemo snaći u nekoj određenoj situaciji – kao što je ispit, javni nastup ili sportsko takmičenje – kontekst u kome se javlja osećanje strepnje (trema) specifičan je i dovoljno konkretan, tako da svoju strepnju možemo povezati sa datom situacijom. Nasuprot tome, kada se bojimo da se nećemo snaći u životu, kontekst je uopšten, nespecifičan i apstraktan, tako da nam je veoma teško da svoju teskobu povežemo sa situacijom koja ju je izazvala, a samim tim i da svoje osećanje opišemo terapeutu.
Ključne reči: anksioznost / strepnja / psiholog Novi Sad
LITERATURA:
Milivojević, Zoran (2007):
Emocije – psihoterapija i
razumevanje emocija. Novi
Sad. Psihopolis.
Depresivnost
Depresivnost:
Depresivnost osećam kada procenjujem da mi je nemoguće živeti u svetu takvom kakav jeste. Verujem da je nemoguće bilo šta promeniti, tako da se opraštam od života.
Depresivnost je socijalno osećanje, omogućeno tako što smo u naše unutrašnje strukture uneli, pounutrili i kao svoje prihvatili, preziruće i mrzeće nama značajne autoritete. Sposobnost da razvijemo depresiju imamo onda kada uslovljavamo svoje osećanje lične vrednosti, smisao našeg života ili svoje pravo na život. Nesposobnost da se taj uslov ostvari navodi nas na zaključak da smo toliko bezvredni ili zli da ne zaslužujemo da živimo, ili da je život besmislen. Depresivno osećanje je veoma intenzivno i veoma neprijatno osećanje, kojem se potpuno prepustimo bez mogućnosti da se od njega odbranimo. Kada uvidimo da ne možemo da ispunimo određeni uslov kojim smo uslovili svoje pravo na život, ili smisao svog života, onda gubimo svaku motivaciju da idemo ka budućnosti. Posledično nemamo dovoljno energije, životne snage ili libida. Umaraju nas čak i najlakše aktivnosti, kao što je održavanje higijene. Zbog toga naš ego nema snage da se odupre depresivnim mislima, niti da se aktivira u nekoj zdravoj ili prijatnoj aktivnosti. Kada smo preokupirani depresivnim predstavama i kada osećamo depresivno raspoloženje u potpunosti smo okupirani samim sobom, tako da možemo govoriti o ravnodušnosti prema svetu koji nas okružuje i prema aktuelnim zbivanjima oko nas.
Ključne reči: depresija / depresivnost / depresivni poremećaj / depresivno osećanje / socijalno osećanje / tuga / depresivno raspoloženje / depresivne misl i/ psiholog Novi Sad
STRANICE
Milivojević, Zoran (2007):
Emocije – psihoterapija i
razumevanje emocija. Novi
Sad. Psihopolis.
Panični napadi
Panični napadi:
Napad panike okvirno traje oko 2-3 minuta, bojim se da ću poludeti, prestati da dišem ili umreti. Tako ga prepoznajem.
Ključne reči: panika / napad panike / strah / psiholog Novi Sad
Regulisanje emocija
Regulisanje emocija:
Želim da znam koja osećanja osećam i da naučim kako da ih izrazim i kontrolišem. Moju emotivnu reakciju ne izazivaju drugi, ja sam odlučujem kako ću da reagujem u datoj situaciji. Želim da naučim kako da regulišem bes, osećanje krivice, dosadu, sumnju ili odbačenost.
Često stičemo utisak kako neko drugi u nama izaziva određenu emociju. Ljutnju , bes ili tugu. Zapravo mi sami reagujemo datom emocijom nakon zaključka koji smo tako brzo doneli pre emotivne reakcije, da ga nismo ni svesni. Kada osvestimo proces emocionalne reakcije možemo raditi i na uverenjima koja do njih dovode. Ta uverenja mogu biti racionalna i tada osećamo zdrave emocije, ljubav, radost, nadu, tugu, ljutnju (tuga i ljutnja su neprijatne zdrave emocije).
Uverenja mogu biti i iracionalna, a tada osećamo nezdrave emocije, mržnju, prezir, usamljenost, samoprezir, krivicu ili euforiju (euforija je nezdrava prijatna emocija). Kada uvidimo da često reagujemo nezdravim emocijama možemo zaključiti da smo u vrtlogu iracionalnih uverenja i da mnogo patimo. A na tome uz adekvatnu podršku možemo raditi. Regulacija neprijatnih i prijatnih emocija je moguća onda kada počnemo da radimo na promeni bazičnih, uglavnom zastarelih, disfunkcionalnih, po nas same štetnih, iracionalnih uverenja.
Emocionalnost se opismenjava, a emotivna i socijalna pismenost su parametri za uspešnost snalaženja u savremenom društvu. Klasična inteligencija više nije odrednica uspeha. Neretko viđamo "ličnosti sa IQ – 150 koje sede ispred radnje i piju pivo", jer ne umeju da se snađu u savremenom društvu na socio-emocionalnom nivou.
Kada vir nezdravih emocija krene da nas utapa u osećanjima beznađa, praznine, besa, krivice, samoprezira ili usamljenosti, valja da znamo da smo u taj vir uskočili sami, nesvesno vođeni tvrdim, nerealnim i iracionalnim uverenjima. Kada naučimo da reagujemo adekvatno i primereno u datoj situaciji tada možemo reći da smo emotivno stabilni. Tada otkrivamo da sami biramo emociju koju ćemo osećati na osnovu brze obrade date situacije. Osvešćivanje činjenice da su emocije pod našom "kontrolom" donosi izuzetno olakšanje i utemeljenje u zreloj i snažnoj ličnosti.
Sve emocije su dozvoljene ali nisu sve zdrave!
Jak čovek oseća i tugu, slab čovek oseća i bes!
Sve nam je dato ali nam nije sve na korist!
Ključne reči: psihoterapija / regulacija emocija / psihološko savetovanje/ psiholog Novi Sad
Porodični i partnerski odnosi
Porodični i partnerski odnosi:
Želim da naučim kako da imam zdravu komunikaciju u porodičnim i partnerskim odnosima kako bih se osećao zadovoljno i srećno.
Ključne reči: psihoterapija / regulacija emocija / psihološko savetovanje/ psiholog Novi Sad
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnosti:
Želim da priznam da imam problem sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci, kocke ili internet igara kako bih bio slobodan, voljen i zdrav.
Kada govorimo o bilo kojoj vrsti zavisnosti, često se priča o težini fizičke zavisnosti dok se psihička izostavlja kao glavna komponenta. Lečenje fizičke zavisnosti u današnjici je sasvim pokriveno farmakoterapijom i uspešno se leči. Fizičko izlečenje više ne predstavlja problem jer već imamo adekvatno rešenje za isti. Dakle, govorimo o psihičkoj zavisnosti kao najznačajnijoj komponenti svih bolesti zavisnosti i zavisnosti uopšte. Lečenje psihičke zavisnosti podrazumeva proces u trajanju od dve do pet godina. Podrazumeva sticanje novih veština za rešavanje životnih problema, uključivanje u socijalni i građanski život, razrešavanje dubljih problema koji su nas odveli u zavisnost, i kontinuirano treniranje psihe. Iako kocka spada u Poremećaje impulsa i navika (u zvaničnim klasifikacijama) ona pripada ipak bolestima zavisnosti iako nema unošenja konkretno date supstance. U Srbiji uzima sve više maha i postaje bolest zavisnosti broj jedan u narednoj deceniji. heroin nije više toliko aktuelan među mladima, ali imamo problem sve češće zloupotrebe supstitucione terapije. Mladi na ulici kupuju metadon i buprenorfin ne znajući da su te droge zapravo "deset puta" jače od heroina, i stvaraju jaču fizičku zavisnost. Čim se kod mladih primeti da zloupotrebljavaju alkohol, cigarete i marihuanu valjalo bi na to obratiti pažnju. Zloupotreba marihuane kod tinejdžera ne bi trebalo da se toleriše jer u tom uzrastu može da dođe do ozbiljnih oštećenja nervnog sistema i ličnosti. Među mladima je takođe popularan "spid", droga koja kopira dejstvo kokaina ali ima duži efekat, dakle "drži" duže i jeftiniji je. Zato često kažemo da je spid "kokain za sirotinju". Kontinuiranom primenom vodi u nesanicu, paranoju, agresiju i na posletku psihotičnu epizodu. Na Novosadskom odeljenju za narkomaniju sve češće imamo mlade koji dolaze u akutnom stanju psihoze koja u izvesnom procentu može postati hronična.
Droga nema poslednju reč!
Kocka ima završni spin!
Zavrti na pobedu nad kockom!
Zavrti pobedu nad sobom!
Zavisnost je moguće pobediti!
Uhvati se u koštac sa sobom i stani zavisnosti na crtu!
Okreni leđa aparatu, ruletu, folduj karte za kraj!
Vrati svoje dostojanstvo!
Hajdemo svi u raj slobode!
Zavisnost je robovanje!
Sa svojim životom se ne kockaj!